Уметност родитељства

Dečji razvoj podrazumeva mnoge aspekte, ali ono što je u poslednje vreme u fokusu pažnje je razvoj pismenosti i spremnost za školu sa jedne strane, i umetnost i razvoj kreativnosti kod dece, sa druge strane. Očekuje se da predškolske aktivnosti budu rukovođene dečjim potrebama i interesovanjima. Vreme koje deca provode u slobodnoj igri takođe postaje veoma bitno. Sve ovo praćeno je inovacijama u tehnološkoj oblasti, koje donose nove pristupe predškolskoj praksi i procesu učenja.

У природи човека је да се игра цео живот, али у детињству то има највећи смисао јер тада човек највише расте и развија се. Игра је претежно везана за детињство јер игра није само дечја већ и људска могућност. Као мултифункционална делатност, у одраслом добу губи неке функције, а друге постају наглашене. Термин игра се односи на веома велики број различитих активности. Феномен игре не може бити обухваћени једном дефиницијом. Игра је предмет проучавања психологије, педагогије, антропологије, социологије, етнологије итд. Игра има специфичну и веома значајну улогу у развоју детета. Разумевање игре захтева интердисциплинарни приступ. Игра у вртићу има више смисла ако се одвија у квалитетном и подстицајном окружењу за дете. То се пре свега односи на разноврсност, разноликост и сталну доступност материјала који ће подстицати дете на истраживање, а самим тим и на учење (Стевановић, 2003).